ŠLJIVA

Bivša SFR Jugoslavija (SFRJ) je bila najveći proizvođač šljive na svetu. No, nažalost, šljiva za Srbiju nema onaj privredni značaj koji je nekada imala. Problem je u zapuštenosti šljivika i niski prinosi. Osim toga, virus šarka šljive je desetkovao šljivarstvo u Srbiji.

Nekada je Srbija bilaa veliki proizvođač i izvoznik suve šljive. Sada to nije. Uslovi za proizvodnju rakije šljivovice su dobri, ali, nažalost, proizvodnja naše rakije nije standardizovana niti zaštićena zašta imamo izuzetne uslove. Savremenom tehnologijom uzgoja i zaštite šljive ovu proizvodnju treba proširiti. Time se obezbeđuje neophodna sirovina za za proizvodnju kvalitetne rakije, suve šljive, džemova, sokova i sl., kao i za izvoz zamrznute šljive u zemlje EU što se poslednjih godina i traži.

• Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi šljive pružaju u pravcu sever-jug.

• Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora da izdrže temperature od -19 do -34^oC.

• Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%

• Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogata organskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,0).

SORTE ŠLJIVE

• ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

• STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

• ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.

• VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.

• POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.

• VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.

• ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.

• ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.

• KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.

• ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.

PODIZANJE ŠLJIVIKA

• Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.

• Uništavanje korova.

• Ravnanje terena.

• Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK     0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.

• Duboka obrada zemljišta.

• Fina priprema zemljišta za sadnju.

• Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.

• Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.

• Kopanje jamića.

• Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.

• Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.

• Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).

• Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.

• Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.

• Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.

• Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.

ZAŠTITA ŠLJIVE OD BOLESTI I ŠTETOČINA

NAJNOVIJA LITERATURA O ŠLJIVI

Mišić P. (1996): ŠLJIVA.  Partenon i Institut "Srbija", Beograd (329 strana)

Stamenković S., Stamenković T. (2002): Atlas štetočina i bolesti šljive sa programom mera zaštite. Čačak (81 strana)

Nikolić M. (2003): TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ŠLJIVE (Priručnik za proizvođače, izdavač autor) (39 strana)

Copyright © 2002 DM

Poslednja promena: 15-01-2011