©Milošević, 2009

Cilj proizvodnje krompira je postizanje visokih prinosa. Do ovoga cilja dolazimo primenom tehnologije  kojom se postiže maksimalno iskorišćavanje genetskog potencijala rodnosti. Postoji više činilaca od kojih zavisi visina prinosa odnosno mogućnost korišćenja genetskog potencijala rodnosti određene sorte. Kada se radi o krompiru, nećemo ostvariti željeni cilj ukoliko ne ostvarimo prvi, najvažniji uslov. To je upotreba kvalitetnog sadnog materijala.

Veličina krtola ne određuje kvalitet sadnog materijala nego stepen zaraženosti patogenima, u prvom redu virusima. Stepen umnožavanja ne određuje kategoriju semenskog krompira nego procenat zaraženih krtola. To znači da se od elite ne dobija uvek original ili od originala prva reprodukcija.

Kada se kaže kvalitetan ili pravi semenski krompir onda se misli prvenstveno na krtole čiji procenat zaraze virusima ne prelazi dozvoljene (tolerantne) granice za određenu kategoriju (za elitu dozvoljeno maksimalno 1% zaraženih krtola, original 5%, a prvu reprodukciju 10%). Kvalitet sadnog materijala ne zavisi samo od procenta zaraženih krtola virusima, nego i od prisustva drugih bolesti, gljivičnih i bakterijskih. Veća važnost se pridaje virusima iz dva osnovna razloga. Prvi je što se virusi neuporedivo brže šire lisnim vašima kao vektorima. U našim uslovima u toku dvogodišnjeg korišćenja istog sadnog materijala krtole bivaju i do 100% zaražene Y virusom, a za četiti godine Y i virusom uvijenosti lišća krompira. Takvo "seme" može maksimalno da da 40% od prinosa koji bi dao pravi sadni materijal. Drugi razlog je što se virusima zaražene krtole vizuelno ne razlikuju od zdravih. Istovremeno, nije problem vizuelno razlikovati zdravu od krtole s izvesnim promenama koje su rezultat zaraze s gljivama ili bakterijama (mokra trulež, suva trulež i sl.). Na osnovu izgleda krtola ne možete znati da li se radi o semenskom ili konzumnom krompiru. detaljnije>>>>>